by Nataša

Marija Spasojević – pletilja za koju granice ne postoje

March 2, 2014 in Jedna od nas by Nataša

Marija Spasojević je rođena 1971. godine i živi u Beogradu. Radi od kuće- bavi se pletenjem i heklanjem, piše mustre, radi prevode. Njena priča je inspirativna, i na neki način drugačija, jer za Mariju granice i prepreke definitivno ne postoje.

MarijaTalenat za pletenje i heklanje kod nje se pojavio rano, a priča je sledeća:

Mama me je naučila osnovne stvari kad sam imala 9 godina. Ja se, naravno, ne sećam toga, ali mi je ona pričala kako sam fascinirano gledala u nju kako plete i izrazila želju da i ja to hoću. U međuvremenu je mama prestala da plete, a ja sam nastavila i usavršavala se u početku uz pomoć raznih časopisa koji su nekada izlazili, Verena i slično, a danas preko interneta.

Kako sam naučila da heklam je zanimljiva pričica. Imala sam 16 godina i bila sam sa mamom u banji kod njene ujne. Inače, ujna fantastično hekla i dan danas. Bilo mi je dosadno i otišla sam da se šetam i naišla na ženu koja je prodavala neke metalne heklice, sitnije od 1 mm i one nekadašnje klupčiće konca od 10 grama. I kupila sam to i u trafici neki časopis. U sredini casopisa su bile objašnjene osnovne petlje uz pomoć slika. I pošto me je Bog napravio nestrpljivu, ja sam brzo naučila te osnovne petlje i umesto da napravim nešto po mustri iz časopisa, napravila sam mali okrugli milje čiju sam sliku videla na nekoj reklami. Tako da moj prvi heklani rad nije po mustri radjen nego sam gledala sliku i kapirala šta treba da radim.

I dan danas mi je to ostalo, volim da gledam tuđe radove i u glavi provaljujem način na koji su ih napravili. U stanju sam satima da gledam sliku dok mi se ne upali lampica :) Inače ne kopiram tuđe radove, ali mi je gušt da razmišljam kako drugi stižu do svojih rezultata. To me prosto fascinira.

Jasno je da je Mariji od početka bilo zanimljivije da dizajnira stvari, nego da radi po tuđoj mustri, pa nam i o tome ispričala priču.

Što se tice dizajniranja svojih radova, prvu stvar sam napravila iz glave sa 14 godina. Isplela sam tuniku sa tada popularnim šišmiš rukavima koju sam nosila na klizanje. Pošto zivim pored ledene hale i išla sam na klizanje, debele perjane jakne su mi uvek bile kabaste, a pored toga i uvek mi je bilo vruće, pa mi jakne nisu odgovarale. Tako sam došla na ideju da napravim nesto što bih nosila dok se klizam. Još se sećam kako je izgledala ta tunika, ali je nažalost nisam sačuvala. U to doba sam imala običaj da napravim stvar i kad je iznosim, oparam i napravim novu. Tako smo se “nekad” dovijali. Sad zvučim kao da pričam o dobu iz Drugog svetskog rata, ali tako su mnogi radili :)

Sećam se da mi je sa 17 godina prošla misao kroz glavu da nikada necu biti gladna, jer ću jednog dana živeti i zarađivati od pletenja i heklanja. Ta slika mi je toliko bila jasna u glavi, kao da mi je sam Bog poslao, a verovatno i jeste :)  Još da dodam, čak sam i u tom “nežnom” dobu od 17 godina, bila svesna da neću moći da prodajem na nasim prostorima, jer se i tada videlo da ovde to malo ko ceni. Nažalost, i danas je tako. Mnogi koji se bave prodajom na nasim prostorima znaju za koliko male pare, a ogroman trud, prodaju svoje predivne radove.

Posle bombardovanja 1999. napravila sam svoj sajt na internetu gde sam prodavala mustre na engleskom jeziku. U početku sam napravila nekoliko miljea i prodavala mustre za njih jedno mesec dana, dok mi mama nije rekla “Što ne bi pravila odeću kakvu i sebi praviš, pa prodavala te mustre?”. I tako sam prestala da prodajem mustre miljea, postavila ih na sajt kao besplatne mustre i bacila se na odeću. U to vreme sam uglavnom pravila stvari od pamuka i to letnje majice. Imala sam i nekoliko kardigan džempera. Pošto sam naučila da na engleskom pišem samo heklane mustre, te mustre sam i prodavala. Pletene mustre sam naucila da pišem tek ove godine, i dan danas moram da se “konsultujem” s internetom po pitanju pisanja skraćenica za neke pletene petlje :) Na sajtu sam prodavala mustre do 2002. godine.

Inače, u to vreme PayPal nije bio popularan kao danas, ljudi su se dovijali kako znaju i umeju da naplate od mušterija koje su u to vreme koristile kreditne kartice i čekove. Ja sam pronašla jedan sajt koji mi je obrađivao kreditne kartice i za to su uzimali procenat i meni slali ček kad se nakupi oko 100 dolara. Ja bih taj ček unovčavala kod nas u banci i stavljala na deviznu štednju. Kad je taj sajt bankrotirao, malo pre onog strašnog 11. septembra 2001., dobila sam iz Amerike stečajne papire koje je trebalo da popunim, kao jedna od oštećenih stranki, i pošaljem nazad u Njujork. Posle godinu i po dana dobila sam novac, u to vreme 50 centi po dolaru. Sećam se da su mi poslali ček na 200 dolara. Sad zamislite, u to vreme 2002. ja sam iz Amerike dobila ček kao oštećena stranka. Zapitajte se kako to danas izgleda u našoj zemlji, da ne pominjem kako je bilo pre 11 godina :) Posle sam još malo prodavala mustre i prestala zbog nemogućnosti naplaćivanja. U to vreme nisu bile još moguće pogodnosti koje danas postoje.

Nakon ove situacije nastavila je da radi  ”za svoju dušu”. Napravila je nekoliko stvari za žene iz nevladine organizacije Lastavica. Na preporuku glavne koordinatorke udruženja dobila je posao za reklamu za Mini Plazmu pre nekoliko godina. Reklama je bila sa devojkom i vukom, a crvenu beretku koju je nosila devojka je ona napravila.

Za to kako se vratila u igru i ponovo počela da prodaje mustre i radove preko interneta i sama kaže da je čista slučajnost.

Krajem 2010. godine sam bila između dva prevodilačka posla. Moja prethodna firma je bila pri izdisaju, a ja sam pokušavala da nađem nov posao na sve strane. I tako sam traženjem preko interneta nabasala na Etsy. Tada su mi sinule dve ideje- da prodajem gotove stvari i mustre, ali sam mustre ostavila po strani iz čiste lenjosti uma.

Prvo sam morala da nađem način da mi mušterije uplaćuju novac, jer PayPal nije bio dostupan u Srbiji. Da se razumemo, ni danas nije sasvim dostupan, ali tada nije bio ni u planu. To je bio početak 2011. Pošto sam pre 15 godina (kad sam prodavala mustre na svom sajtu) otkrila 2checkout.com, krenula sam malo bolje da ga proučavam i ustanovila da bi on bio najbolja zamena za PayPal za nas koji nemamo drugi način plaćanja.

U to vreme sam napravila svoje trouglaste tašnice i tašnice u obliku suze i prvo sam njih postavila na Etsy. U početku sam imala mnogo pregleda tih prozivoda i mnogima su se dopadale, ali nije bilo kupaca. Tako da sam se ja bacila u proučavanje konkurencije, šta prave, šta najviše prodaju i slično. I otkrila sam neku Estonku koja je imala preko 300 rukavica, pa sam pomislila “I ja cu da probam”. Napravila sam jedne i postavila mogućnost da biraju boje i te zime 2011. sam primetila da mnogi počinju da ih narucuju i da traže čak i boje koje nisam nudila. Tako sam u leto 2012. naručila tonu raznobojne vune i počela da pletem rukavice. I ne da se isplatilo, nego ne mogu da opišem. Toliko se isplatilo, da me je početkom novembra 2012. “zaustavila” beogradska carina. Ali u februaru 2013. sam opet otvorila radnju i nastavila sa dobrom prodajom koja i danas traje. I ne samo da prodajem rukavice, nego se ljudi raspituju i naručuju druge stvari- bolera, pončoe i slično. Inače, pored prodavnice gde prodajem gotove stvari, od aprila prošle godine imam i radnju gde opet prodajem mustre kao što sam nekada.

Osim Etsija gde prodaje i radove i mustre, mustre prodaje i na sajtovima Ravelry i Craftsy. Planira da pokrene i svoj sajt za prodaju mustri.

Marija ne krije ni koliko je ispunjava posao kojim se bavi, ni kakve sve koristi ima od njega, osim onih materijalnih.

Mogu slobodno da kažem da sam izuzetno srećna i zadovoljna što se bavim nečim što neizmerno volim i što mi to ide :) U poslednje vreme se čak nosim i mišlju da pronađem nekoliko žena ili devojaka koje bi mi pomogle u pletenju kad budem imala veće narudžbine, ali otom-potom :) Za sada uživam kreirajući nove stvari za radnju sa mustrama, nešto što sam nekad smatrala velikim naporom, danas mi je izvor sreće. Doduše, imala bih ja više stvari u mojoj radnji, ali pošto sve radim sama (od pravljenja, slikanja, pa sve do opisa proizvoda i pisanja mustri), izuzetno sam neorganizovana, pa sve to ide mnogo sporije nego što bi moglo. Ali glavno je da ide :)
I još bih volela da dodam sledeće. Baveći se ovim upoznala sam predivne ljude, prepune entuzijazma i elana, ne samo pletilja već i onih koje se bave drugim ručnim radovima, i žena i muškaraca. I kad god mi se neko obrati za pomoć, ja sam presrećna ako mogu da im pomognem. To je kao da opet sve iz početka radim. I jedva čekam da i njima krene, jer smatram da je čovek najsrećniji kad se bavi onim što voli i kada oko sebe ima divne i pozitivne ljude.

Zamolila sam je da za kraj čitaocima poruči nešto, jer ovi tekstovi imaju svrhu da pokrenu i motivišu ljude. Njoj to nije bio problem, jer kako i sama kaže, voli da pomaže.

Moja poruka ljudima koji se bave ručnim radovima i koji prodaju u Srbiji, a koji su možda izgubili elan i nadu je da nikako to ne dozvole ako zaista vole ono što rade. Srbija nije jedino tržiste, zapravo, Srbija ne bi trebalo da vam bude jedino tržiste. Slobodno pokušajte sa prodajom u inostranstvu. Naravno, uvek ima uspona i padova, to je neminovno, ali ako zaista, ali zaista verujete u sebe i svoje mogućnosti, ne postoji ništa što vas može zaustaviti. Zapravo, sve zavisi od vas. Ako ne možete sve sami, zatražite pomoć. Uvek će se naći neko sa nekim korisnim i praktičnim savetom. Ja sam radila i učila sve sama jer sam nestrpljiva. Nisam mogla da čekam da mi neko pomogne, pa sam sama istraživala i učila šta sam mogla. Danas to polako pokušavam da promenim, i ponekad mi i uspeva, hehe. Mada, čovek ne prestaje da uči dok je živ.

Internet je prepun predivnih stvari za učenje i usavršavanje. Bitno je da ste svesni svojih mogućnosti, sposobnosti i želja i da znate kome da se obratite za dodatnu pomoć. Ponekad i lepa reč u vidu podrške znači više od konkretne pomoći, barem je sa mnom takav slucaj :)  

Nadam se da ste uživali u ovoj priči i da vas je motivisala. Mariji hvala što je svoju priču, iskustvo i savete podelila sa nama. Želim joj još mnogo prodatih radova i mustri :)

by Nataša

Heklani cvetovi

March 1, 2014 in Uputstva i šeme by Nataša

Početak je marta, meseca koji asocira na lepo vreme, proleće, Dan žena… Iz tih razloga vam u ovom tekstu predstavljam nekoliko uputstava i šema za heklane cvetove. Možete ih iskoristiti za broševe, rajfove, šnalice, ogrlice, za našivanje na odevnim predmetima, kapama, ali i za bukmarkere, bukete, ukrase za kuću.

Klikom na sliku otvoriće vam se sajt sa uputstvom za heklanje cveta.

Cvetić sa listovima

Heklane ruže

Suncokret

Jednostavan cvet u nekoliko nivoa

Zvezdasti cvetić

Jednostavan cvetić za početnike

Ruže sa laticama koje se ušivaju

Šareni cvetić

Ovo je bio moj uži izbor. Nadam se da ste našli bar neki novi cvet koji ćete napraviti. Ukoliko vam uspe, pošaljite nam link do cvetića :)

Ako imate neku zanimljivu šemu ili uputstvo možete ostaviti link u komentaru ili nam poslati na mejl, rado ću dopuniti listu.  

by Maja

Čitanje etikete

November 19, 2013 in Saveti by Maja

Za svakog ko počinje da se bavi pletenjem ili heklanjem, ovo će biti koristan post.

Etiketa ima raznih, jer dolaze od raznih proizvodjača. Tako neke imaju mnoštvo podataka, a neke jako malo.

Pored informacija o održavanju pletenine (o čemu ću napisati poseban post …), na etiketi treba da stoje i informacije koje su vam korisne pre nego krenete da pletete.

etiketa photo etiketa.jpg

Gramaža prediva i dužina niti su dve vrednosti koje uvek idu zajedno. Pokazuju nam koliko to klupko ima grama, i koliko ima metara u istom. Što je predivo tanje, to će biti i više metara unutar klupka. Ako je predivo kupljeno u SAD, imaće oznaku u jardama.
Vodite računa pri kupovini koliko grama ima u klupku. Najčešče se prodaju kao 50gr, ali ima ih i od 100gr, ili od 25gr, pa time varira i cena.

Debljina igala je nešto što preporučuje proizvodjač. Vi se možete toga držati, ili birati druge igle, isprobavati, radi efekta, ili ako inače pletete opušteno ili stegnuto. Ako je tako, onda mera za kvadrat 10x10cm (koja daje i broj petlji i redova) ne važi. No svakako napravite svoj uzorak. Kako, pogledajte ovaj post.

Sastav prediva možda i nije potrebno posebno objašnjavati. Njihovo poreklo može biti prirodno (pamuk, vuna, svila, lan…), veštačko (viskoza, akril, poliakril…), a česte su i mešavine.

Ponekad se na etiketi nalazi i informacija i koliko je grama tog materijala potrebno za džemper, ali to je samo orjentaciono. Preferiram da uvek kupim klupko više. Lakše ga je posle iskoristiti u drugom projektu, nego razmišljati šta raditi ako ponestane.

Etiketu uvek čuvajte do završetka pletiva, čak i kasnije. Možete ostaviti i parče prediva obmotano oko nje.
Ovo radite jer u toku pletenja možete utvrditi da materijala neće biti dovoljno, pa morate u prodavnici potražiti još. Ali kako da znate da će to biti baš ta boja ?

U ovome vam pomažu oznake za BOJU i PARTIJU na etiketi.
Broj boje pokazuje šifru boje po katalogu, a partija predivo bojeno u istom mahu. Ako želite potpuno poklapanje boje u svakom klupku, birajte i istu boju i istu partiju.

Podatak o veličini igala na etiketi je predlog proizvodjača. Vi možete isprobavati druge debljine, kako biste dobili željeni efekat.

I na kraju napomena, da, osim što prediva iz SAD imaju drugačije oznake za dužinu niti i debljine igala i heklica … debljinu niti prikazuju kroz 6 glavnih grupa.

debljine photo debljine-SAD.jpg

 

Uskoro sledi još postova slične tematike, pratite nas !

by Nataša

Veliki džemperi- trend ili potreba?

November 1, 2013 in trendovi by Nataša

Sa prvim zahlađenjima počinju i da se objavljuju slike devojaka u velikim džemperima, viđamo ih na ulicama, ali i u izlozima butika.

džemper

Veliki džemperi odlično stoje svakom tipu tela. Uglavnom se nose u kombinaciji sa uskim pantalonama i farmerkama, helankama ili kratkim, uskim, suknjama. Ukoliko su na kopčanje odlično idu i uz lepršave haljine i suknje.

Ovi džemperi su uvek bili simbol udobnog i toplog, ali su i odevni predmet koji traje i prenosi se sa generacije na generaciju. Dominirali su i na modnim revijama za sezonu 2013/2014, u neutralnim bojama- još zgodniji za kombinovanje sa ostalom garderobom.

Da li su veliki džemperi samo trend koji će proći, ili će se uvek nositi kao odevni predmet koji greje i tokom najhladnijih zimskih dana?